Gradnja LNG terminala u Omišlju na Krku stajala bi oko 630 milijuna eura, a u pogon bi mogao biti pušten 2019. godine. Terminal bi bio bi isplativ već uz godišnji transport 1,5 milijardi kubika plina, ali da bi se osigurala puna zaposlenost LNG terminala, potrebno je ugovoriti transport šest milijardi kubika plina na godinu. Zbog toga je potrebno pronaći investitora koji može ugovoriti dugoročnu isporuku plina s nekoliko kupaca u regiji. Takvi zaključci stoje u Studiji o isplativosti LNG-a, koju je Jutarnji list dobio ekskluzivno na uvid. Studija isplativosti pokazala je da bi cijena regasifikacije u LNG-u na Krku mogla biti oko 2,5 eura po Mwh, a maksimalno četiri eura. U talijanskom LNG terminala u Rovigu ta cijena danas iznosi oko pet eura po Mwh. Dakle, samo postrojenje na Krku može biti profitabilno, ali stručnjaci upozoravaju da je dugoročna isplativost LNG-a moguća samo ako se pronađe investitor koji će s HEP-om razvijati biznis trgovanja plinom. Studija isplativosti pokazala je da LNG može biti zanimljiv kupcima u regiji bude li imao kapacitet barem šest milijardi m³ te da može poslužiti kao alternativni dobavni pravac. Studija je predana i HEP-u koji bi trebao biti nositelj investicije, no u toj tvrtki već godinama nemaju stav oko tog projekta koji zapravo nema veze s njihovim core businessom. U Zagreb dolazi katarski ministar enegetike Mohammed Saleh Al-Sada koji će s hrvatskim kolegom Ivanom Vrdoljakom danas potpisati i ugovor o suradnji u enegetici. Taj ugovor je korak naprijed u suradnji dviju država, ali upućeni kažu da je to još daleko od konkretnog posla.